Najboljim piscima dodijeljene nagrade

Nagrađeni radovi Velimira Hađine i Marka Vrančića :

U Zagrebu je 8. prosinca obilježen Međunarodni dan ljudskih prava. Nagrađeni radovi na temu Slobodan/na sam biti… izloženi su u Hrvatskom školskom muzeju u Zagrebu – Trg maršala Tita 4.

« Znači, zbilo se to nekako ovako, (zar ne zvuči fora?). U petak me nazvao profesor Miškulin, onda mi je profesorica Ždralović rekla da je moj rad na temu Slobodan/na sam biti… jedan od četiri najbolja u Hrvatskoj.
Priča ide dalje. Osmog prosinca, u subotu, bila je dodjela tih nagrada. Padala je kiša… K vragu i to vrijeme! (Ne volim kišu!)… Hodao, šetao, lutao jezgrom glavnoga grada Republike Hrvatske. Program trebao započeti u devet. Mobitelom sam trebao stupiti u kontakt s profesoricom Ždralović i ne znam šta onda… valjda se nać s njom… uglavnom, ona mene zvala, poslala poruku. Ništa nisam primijetio… Tek kad sam pogledo kolko je sati, nazvao ju, susreo ju.
Doznao sam sretnu, ali ujedno i tužnu vijest. Naime, od četiri nagrađena rada pola je osvojila naša gimnazija – osim mene nagradu je osvojio i Velimir Hađina, 3.a, no njega ljudi zaboravili spomenut. Sretna vijest bila da je osvojio, tužna da nije sa mnom.
Dodjela nagrada je bila u jedanaest, otišli na kavu, ondje moja profesorica suzbijala moje nihilističke stavove… lagao bih kad bih rekao da je uspjela, mada bih ju želio pohvalit… (Još se malo začudila kad je kod mene zapazila knjigu Filipa Grabovca Cvit razgovora jezika i naroda iliričkog aliti rvackog.)
Vratili se do šatora, pa sam otišo na pozornicu gdje su nagrade najprije dobili osnovnoškolci, zatim ja (dobio svoju vrećicu, izljubio me neki frajer koji je to i uručivao, mada bih ja radije da je taj zadatak pripao voditeljici programa)… Profesorica se “izvukla” (da ne mora primit nagradu za Velimira) pa ja uzeo i njegovu vrećicu, teško mi nije palo… predao ju svojoj profesorici, koja je bila u nekom laganom bedu jer su joj na fotiću crkle baterije… Pozdravili se… otišli.
E da, u Zagrebu sam susreo i profesoricu Petrač…
Šta ja znam šta da vam još svima kažem? Rekli su mi da nešt napišem o toj dodjeli al nisu ništa specifirali, tako su oni, i svi vi, dobili ovakav «slobodan» tekst. Uglavnom bio, vidio, dobio… Vratio se u, ne baš najljepšu, zbilju. Zbilja ne znam šta da više kažem… ak vas nešt specijalno zanima, uvijek me možete pitat, te ću vam reć in persona.
Za kraj HVALA profesorici Ždralović što je, barem mene, naučila ono što se pouči jako teško. Hvala joj što me je kreativnosti naučila.

PS: tekst je pod navodnicima iz vrlo jednostavna razloga, zato da lektor ne bi mogao previše prčkat po njem… da ne cenzurira, i naravno, lektorira, previše…jer kada bi prepravljao ono što je pod navodnicima tada bi se i on malo ogriješio o pravila, barem po mom shvaćanju stvari…
~ ako i postoji neka greška, onda je ona i namjerna.! ~ :P »